Iako sam u velegrad došla iz grada (ne sela), da bih ispoštovala “rođene Beograđane” koji se svojim lokacijskim pedigreom ponose više nego stečenim za života, moram da kažem da sam provincijalka, čisto da se niko ne nađe uvrđen.
Mada, istina, iz kojeg god grada iz Srbije da stignete u prestonicu svaki vam zadeluje siv, dosadan, mračan i turoban u odnosu na lepotu Beograda koja vas zatekne.
Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade, i – uz sve to – pokvare.
Došla sam u Beograd da nađem posao i ljubav. Našla sam užas, katastrofu, promiskuitet, nesreću, nezadovoljstvo. Dragi...